Na adre­su 16 po­ro­di­ca ko­je sta­nu­ju u ba­ra­ka­ma u bli­zi­ni Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma Pod­go­ri­ca (KAP) sti­gla su rje­še­nja Upra­ve za in­spek­cij­ske po­slo­ve, Sek­to­ra za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne i pro­sto­ra, od 30. ma­ja, u ko­ji­ma im je na­re­đe­no da u ro­ku od 15 da­na sru­še do­mo­ve u ko­ji­ma de­ce­ni­ja­ma sta­nu­ju. Sta­na­ri su ka­za­li da ne pri­hva­ta­ju na­log Upra­ve za in­spek­cij­ske po­slo­ve i na­ja­vlju­ju da ne­će do­zvo­li­ti ru­še­nje ba­ra­ka ko­je su im, ka­ko ka­žu, sve u ži­vo­tu.
Nji­ma je pre­do­če­no da uko­li­ko u ro­ku od 15 da­na od uru­či­va­nja rje­še­nja ne po­stu­pe po uprav­noj mje­ri iz rje­še­nja, ko­je je pot­pi­sa­la in­spek­tor za­šti­te pro­sto­ra Sla­vi­ca Stankov, ad­mi­ni­stra­tiv­no iz­vr­še­nje pro­ve­šće se pre­ko dru­gih li­ca.
– Mi će­mo svim za­kon­skim i ne­za­ko­ni­tim sred­stvi­ma one­mo­gu­ći­ti ru­še­nje. Ne­ma to­ga ko će nas iz­ba­ci­ti na uli­cu. Umje­sto da ovu stvar ri­je­ši­mo do­go­vo­rom, ru­ko­vo­di­o­ci KAP-a se pre­ma na­ma op­ho­de s po­zi­ci­je si­le, mi­sle­ći da nas mo­gu iz­ba­ci­ti tek ta­ko iz na­ših do­mo­va – ka­zao je je­dan od sta­na­ra Ve­sko Ži­žić.
Ži­žić je rje­še­nje Upra­ve za in­spek­cij­ske po­slo­ve oci­je­nio kao akt prav­nog na­si­lja ko­ji je na­stao kao re­zul­tat pri­ti­sa­ka čel­ni­ka KAP-a, što je, ka­ko je na­veo, u raz­go­vo­ri­ma sa njim i po­tvr­di­la i sa­ma pot­pi­sni­ca Sla­vi­ca Stankov.
– Sud­ski po­stu­pak još uvi­jek tra­je pred Pri­vred­nim su­dom i lju­di ko­je vo­de KAP čim su uvi­dje­li da će ga iz­gu­bi­ti, iz­vr­ši­li su pri­ti­sak na Upra­vu za in­spek­cij­ske po­slo­ve, ko­ja je do­ni­je­la ovo rje­še­nje u nji­ho­vu ko­rist – re­kao je Ži­žić.
On je do­dao da je uprav­no rje­še­nje pre­pu­no ne­lo­gič­no­sti na ko­je su u to­ku sud­skog pro­ce­sa uka­zi­va­li broj­nim in­sti­tu­ci­ja­ma.
– U obra­zlo­že­nju se, iz­me­đu osta­log, na­vo­di da mi ne­ma­mo gra­đe­vin­sku do­zvo­lu za mon­ta­žne pri­vre­me­ne objek­te, za ko­je ona i ni­je po­treb­na. Ta­ko­đe, u do­sta­vlje­nom rje­še­nju na­re­đu­ju mi da sru­šim stam­be­ni obje­kat pre­ko pu­ta mog, u ko­jem ži­vi mo­ja kom­ši­ni­ca, što je ne­vje­ro­vat­no. Ni­je­su uva­ži­li ni či­nje­ni­cu da se pre­ma od­lu­ci o raz­gra­ni­če­nju iz­me­đu Glav­nog gra­da i KAP-a, 70 od­sto ba­ra­ke, u ko­joj sta­nu­ju mo­ja po­ro­di­ca i još tri po­ro­di­ce, na­la­zi na op­štin­skoj par­ce­li, a pre­o­sta­lih 30 na par­ce­li Kom­bi­na­ta. Ta­ko­đe, kom­ši­ni­ca po­red me­ne je vla­snik svog do­ma je­dan kroz je­dan, ali dža­be, oni že­le da ru­še ci­je­lu ba­ra­ku pod iz­go­vo­rom da cje­lo­kup­no pri­pa­da KAP-u. Ka­ko bi­smo pre­va­zi­šli tre­nut­nu si­tu­a­ci­ju obra­ti­li smo se pred­sjed­ni­ku Pri­vred­nog su­da Bla­žu Jo­va­ni­ću, ko­ji nas je pri­je mje­sec da­na pri­mio na raz­go­vor. On je ta­da po­tvr­dio da je ste­čaj­ni uprav­nik KAP-a Ve­se­lin Pe­ri­šić po­gri­je­šio što nas je tu­žio – is­ta­kao je Ži­žić.
Opu­no­mo­će­ni pred­stav­nik di­je­la sta­na­ra ba­ra­ka Alek­san­dar Ko­va­če­vić ka­zao je za ,,Dan” da je rje­še­nje Upra­ve za in­spek­cij­ske po­slo­ve ne­za­ko­ni­to. On je na­gla­sio da mje­šta­ne tog na­se­lja šti­ti pra­vo na dom ko­je je de­fi­ni­sa­no Evrop­skom kon­ven­ci­jom o ljud­skim pra­vi­ma ko­ju na­ši pra­vo­sud­ni or­ga­ni mo­ra­ju po­što­va­ti.
– Uprav­no rje­še­nje je ap­so­lut­no ne­za­ko­ni­to, pri­je sve­ga, jer se ovaj pro­blem ne mo­že rje­ša­va­ti u upra­vom po­stup­ku. Par­nič­ni po­stu­pak se vo­di i pred Pri­vred­nim su­dom, ko­ji tre­ba da ga raz­ri­je­ši. Ovi lju­di ni­su ušli u ba­ra­ke ne­le­gal­no, već na osno­vu ka­kvih-ta­kvih rje­še­nja i oni su bo­rav­kom tu tri­de­se­tak go­di­na ste­kli pra­vo ko­je pri­zna­je Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va i Evrop­ska kon­ven­ci­ja o ljud­skim pra­vi­ma, a to je pra­vo na dom. Pre­ma tom pra­vu, ka­da ži­vi­te u od­re­đe­nom sta­nu du­že od 10 go­di­na, bez ob­zi­ra da li je to le­gal­no ili ne, ne mo­že vas ni­ko ise­li­ti bez od­re­đe­ne pro­ce­du­re i za­do­va­lja­va­nja va­ših po­tre­ba. Ta­ko­đe, u ovom slu­ča­ju se se­lek­tiv­no pri­mje­nju­je za­kon, jer ho­će da sru­še pri­vre­me­ne objek­te od pri­je 40 go­di­na ko­ji svo­jim po­sto­ja­njem ni­ko­ga ne ugro­ža­va­ju, jer ni­su po­dig­nu­ti na ne­kom put­nom prav­cu, pri­rod­nom re­zer­va­tu ili vo­do­i­zvo­ri­štu. Za ova­kvu vr­stu obje­ka­ta ko­ji su na­pra­vlje­ni pri­je 2008. go­di­ne po­sto­ji mo­ra­to­ri­jum. Ne­pri­hva­tlji­vo je da se in­spek­ci­ja kao dr­žav­ni or­gan sta­vlja u funk­ci­ju ne­či­jih eko­nom­skih in­te­re­sa, a pro­tiv in­te­re­sa gra­đa­na ko­ji su mno­go ja­či od tih eko­nom­skih – oci­je­nio je Ko­va­če­vić.
Sle­de­će ro­či­šte iz­me­đu KAP-a i mje­šta­na ba­ra­ka pred­vi­đe­no je za 29. jun, a Ko­va­če­vić je ubi­je­đen da će po­stu­pak za­vr­ši­ti u ko­rist sta­na­ra.
On je ju­če ulo­žio žal­bu na uprav­no rje­še­nje o ru­še­nju ba­ra­ka, a ka­ko je na­ja­vio, po­sla­će do­pis om­bud­sma­nu od ko­jeg će tra­ži­ti da se umi­je­ša u slu­čaj. Do­pis ko­jim će tra­ži­ti da pri­pad­ni­ci po­li­ci­je ne uče­stvu­ju u iz­vr­ša­va­nju ne­za­ko­ni­tih rad­nji ise­lje­nja, Ko­va­če­vić će pre­da­ti i MUP-u.B.K.


Nad­le­žni ću­te

Mje­šta­ni su od nad­le­žnih dr­žav­nih i lo­kal­nih or­ga­na pret­hod­nih mje­se­ci tra­ži­li po­moć ka­ko bi se pro­blem oko ba­ra­ka ri­je­šio, me­đu­tim od­go­vo­ri na nji­ho­ve mol­be su iz­o­sta­li.
– Biv­ša mi­ni­star­ka ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Zo­ri­ca Ko­va­če­vić tre­ba­lo je u vla­di­no ime da ri­je­ši ovaj pro­blem. Po­što ona vi­še ni­je na funk­ci­ji, ma­da i dok je bi­la ni­je ni­šta pred­u­zi­ma­la, no­vom mi­ni­stru Bo­ri­su Ma­ri­ću smo po­sla­li ne­ko­li­ko mej­lo­va da nas pri­mi na raz­go­vor, ali od­go­vor ni od nje­ga ni­smo do­bi­li. Gra­do­na­čel­nik Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić ni pod ra­zno ne že­li da nas pri­mi, jer, ka­ko ka­že, nje­ga to ne in­te­re­su­je i ne­ma ni­ka­kve oba­ve­ze pre­ma na­ma, iako 70 od­sto objek­ta u ko­jem ži­vim pri­pa­da Glav­nom gra­du ko­ji mo­ra bi­ti stran­ka u ovom po­stup­ku – ka­zao je Ži­žić.


Osam do­ma­ćin­sta­va ho­će u Bo­tun

Osam po­ro­di­ca iz ovog na­se­lja se do­go­vo­ri­lo sa KAP-om, ko­ji im je po­nu­dio pri­je dva mje­se­ca da se pre­se­le u ku­će u Bo­tu­nu ko­je su ise­lje­ne pri­je 15 go­di­na.
– To je sve bi­lo ugo­vo­re­no, pot­pi­sa­no, i na su­du su se ti lju­di iz­ja­sni­li da su se do­go­vo­ri­li sa Kom­bi­na­tom o pre­se­lje­nju, ali još uvi­jek če­ka­ju da se do­go­vor spro­ve­de – ob­ja­snio je Ži­žić.